Uskoro postupak akreditacije univerziteta u Srbiji

Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju, o standardima i postupcima za akreditovanje visokoškolskih ustanova


Studentima uvek otvorena vrata

Najmanje 70 odsto nastavnika na fakultetu ili višoj školi mora biti u stalnom radnom odnosu s punim radnim vremenom

Beograd - Standardi i postupci za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa adekvatni su vremenu i društvu u kojem živimo i ukoliko se budu realizovali sigurno će doprineti povećanju standarda u našem visokom i višem obrazovanju - kaže za Danas Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju koja je krajem prošle nedelje utvrdila predlog standarda i postupka akreditacije. Predlog će biti upućen Konferenciji univerziteta, fakultetima i višim školama i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje na javnu raspravu. Tekst s mogućim izmenama treba da se nađe pred Nacionalnim savetom 6. oktobra. Ceo postupak akreditacije za državne i za privatne fakultete trebalo bi da se završi u naredne dve godine.
Prema Arsenijevićevim rečima Komisija je razmatrala iskustva iz drugih zemlja, a njen cilj nije da se standardima ukinu ili favorizuju državni ili privatni fakulteti, već da se poveća njihov kvalitet.
- U ovom trenutku mi moramo biti primljeni u jedinstven obrazovni sistem Evrope i najvažnije je utvrditi kako to uraditi. Jedan od načina je i utvrđivanje i poštovanje evropskih standarda - objašnjava Arsenijević. Komisija je utvrdila četiri grupe standarda za ustanove, studijske programe, proveru kvaliteta i za samovrednovanje.
- Sve grupe prožimaju i proizlaze jedna iz druge. Možda je najvažnija ona o studijskim programima. Predviđeno je da od ukupnog broja nastavnika najmanje 70 odsto mora biti u stalnom radnom odnosu s punim radnim vremenom, a za studijske programe u oblasti umetnosti taj broj ne može biti niži od 50 odsto. Ružna je navika profesora koji rade na više mesta - ističe sagovornik Danasa i dodaje da na fakultetima neće više moći da predaje bilo ko, jer nastavnik mora imati najmanje pet validnih referenci iz uže naučne oblasti u kojoj izvodi nastavu, koje se određuju po naučnim poljima, i te reference moraju biti dostupne javnosti. Arsenijević kaže da je tokom rada Komisije student stavljen u centar pažnje.
- Od nastavnika se traži veće angažovanje i pristupačnost za rad i pomoć studentu. On mora da mu bude na raspolaganju u svako doba. Ako bi se doslovce primenjivali standardi bili bismo u situaciji da su studentu uvek otvorena vrata - kaže predsednik Komisije.
Studentima mora da se obezbedi sticanje kompetencija koje su društveno opravdane i korisne. A po završetku studija student s fakulteta mora da ima sposobnost analize, sinteze i predviđanja rešenja i posledica. Mora da ovlada metodama, postupcima i procesima istraživanja, kao i praktikovanjem i razvojem kritičkog i samokritičkog mišljenja i pristupa. Student treba da ima sposobnost upotrebe znanja u praksi i da poznaje profesionalnu etiku.
Ministar prosvete Slobodan Vuksanović je u razgovoru s novinarom Danasa rekao da će mnogi fakulteti "bez ikakvih problema ispuniti standarde, jer nisu čekali Bolonjsku deklaraciju i standarde". On nije hteo da ističe ijedan fakultet, a najveći zadatak visokog školstva vidi u promeni načina studiranja.
- Možemo imati dobre standarde, ali ako profesori ne žele u radu sa studentima da ih prihvate onda će to biti problem - upozorava ministar.



Prostor i učila

Visokoškolska ustanova mora da obezbedi dva kvadrata za izvođenje nastave po smenama, amfiteatre, učionice, laboratorije, biblioteku i čitaonicu, prostor za administrativne poslove, dve kancelarije za studentsku službu. U biblioteci mora da bude najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje se izvodi nastavni proces, a ustanova je dužna da obezbedi udžbenike, učila i pomoćna sredstva svim upisanim studentima. Takođe, neophodno je i da ima bar jednu računarsku učionicu s najmanje 20 računara i pristupom Internetu.


L. Valtner

www.danas.co.yu

Verifikacija visokoškolskih ustanova

Fakulteti mogu izgubiti dozvolu

Komisija za akreditaciju utvrdila je predlog standarda za akreditaciju svih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Predloženi standardi biće upućeni na javnu raspravu posle čega bi trebalo da ih prihvati Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Svi fakulteti koji žele da dobiju akreditaciju moraju da ispune standarde, pre svega u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i programa, inače gube dozvolu za rad.


Predlog standarda prvo će se naći na javnoj raspravi pred fakultetima i višim školama. Svi imaju pravo da daju sugestije i predlože izmene, pa se očekuje da će se tekst naći pred Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje do 6. oktobra.

- Predložili smo standarde po ugledu na evropske. Za svaki fakultet i višu školu biće zadužena po dva recenzenta, ali niko neće znati za koju ustanovu je ko zadužen, kako bi se izbegao svaki pritisak na njihov rad - rekao je za „Blic“ prof. dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju.

U postupku akreditacije utvrđuje se da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove koji su predviđeni Zakonom o visokom obrazovanju. Akreditaciju će morati da dobiju i studijski programi.

- Ne pravimo razliku između državnih i privatnih fakulteta. Nemamo želju da bilo koga ukidamo, jednostavno uvodimo pravila po kojima svi moraju da rade- kaže Arsenijević.

Ako Komisija za akreditaciju utvrdi da visokoškolska ustanova ispunjava standarde, izdaje joj uverenje o akreditaciji ustanove, odnosno studijskog programa. Međutim, ako nije zadovoljna, Komisija može da uputi akt upozorenja i ukaže na određene nedostatke, a ustanovi se ostavlja rok od godinu dana da ih otkloni. Ukoliko ni tada ne prilagodi svoj rad, Komisija donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Visokoškolska ustanova može u roku od 30 dana uložiti žalbu na ovo rešenje Nacionalnom savetu.

- Akreditacija svih visokoškolskih ustanova će trajati najmanje tri godine. Studenti sa onih fakulteta i viših škola, koji trajno izgube dozvolu za rad, moraće da pređu na drugi srodni fakultet gde će okončati studije - navodi Arsenijević.

V. Nedeljković


Standardi koje treba ispuniti
- Od ukupnog broja nastavnika, najmanje 70 odsto njih mora biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom.

- Ustanova mora obezbediti uslove za naučno i umetničko usavršavanje nastavnika.

- Broj studenata koji se upisuju mora biti usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničkim mogućnostima.

- Visokoškolska ustanova mora da obezbedi dva kvadrata prostora po studentu.

đ Svi moraju imati amfiteatre, učionice, laboratorije, biblioteku i čitaonicu, prostor za administrativne poslove i dve kancelarije za studentsku službu.

- Objekti moraju imati građevinsku i upotrebnu dozvolu.

- Ukoliko objekti nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove, moraju imati zakup najmanje na pet godina.

- Mora postojati najmanje jedna informatička učionica sa 20 računara.

- U biblioteci mora biti najmanje 1.000 udžbenika iz kojih se izvodi nastavni proces...

Dozvolu ima šest privatnih univerziteta
Na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete i sporta piše da samo šest privatnih univeriziteta i četiri samostalna fakulteta imaju dozvolu za rad. To su Univerzitet „Braća Karić“, Evropski univerzitet, Univerzitet „Singidunum“, Univerzitet „Union“, Univerzitet u Novom Pazaru i „Megatrend“, što znači - svi fakulteti koji rade u okviru ovih univerziteta. Pored njih dozvolu imaju Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za menadžment u Novom Sadu, Fakultet informacionih tehnologija u Beogradu i Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu. Ostali privatni fakulteti još nemaju dozvolu za rad. Postupak akreditacije proći će sve visokoškolske ustanove, bez obzira na to da li imaju ili nemaju dozvolu za rad.

www.blic.co.yu

Valjalo bi studentima da razmisle malo o priznatosti ovog univerziteta u svijetu. Jeste na listi priznatih univerziteta u srbiji, ali!!! Ili se neko u ministarstvu srbije igra sa njima, ili su ljudi sa naseg univerziteta toliko nestrucni i neorganizovani da ne umiju da traze, tj nisu ni svjesni toga, da nas univerzitet bude na listi priznatih univerziteta u svijetu. Sta mislite, kako mogu studenti sa naseg univerziteta da studiraju u svijetu? Nikako!!! Imate priznate liste sa univerzitetima koji su akreditovani, i na njih se referisu svi univerziteti u svijetu prije nego prime studenta sa nekog drugog univerziteta. Uni NP nije listiran i nasi studenti nemogu raditi postdiplomske studije vanzemlje. Meni je ovo skandalozno, jer o tome niko nije ni obavesten. Morali bi nadlezni nesto na tome da ucine. Inace, u suprotnom, propadose prijave svima koji ih posalju. Cisto eto samo da znate. Ja sam se vec uverio.

Osim Bg. elektrotehnike, arhitekture !!! (slovima i brojevima samo ta dva su priznata)

Kazi mi ijedan drugi fakultet (ne Univerzitet) koji je priznat bilo gdje u svijetu cak i na Kubi kod Kastra ?

Tokom letnjeg semestra 2005/2006 godine Admir Gorcevic, asistent za engleski jezik, inace student na magistarskim studijama Univerziteta u Novom Pazaru, bio je na zavrsnim poslediplomskim studijama u Americi. Od 65 prijavljenih iz oblasti jezika, jedino je on prosao. Dakle, studenti Univer. NP imaju prodju u Americi. Podatak je lako proverljiv.

Lepo je sve to... verujem da je lepo u Novom Pazaru na Univerzitetu... Lako ce na konto Novog Pazara dobiti akreditaciju. Ali, treba da se zna u kakvim uslovima uce i rade studenti u Pancevu. Imamo svega 5 malih ucionica pregradjenih gipsanim plocama. Nema mesta za sve upisane studente i zbog toga imamo velike pauze, nemamo nikakvu citaonicu niti mesto gde bi mogli da provodimo vreme dok cekamo. Osim hodnika koji je sirok 1m. Obecali su mnogo toga. Kada bi posetili nas u Pancevu ne znam kako bi dobili akeditaciju. Sramota je to.